NOVI CARIBRODSKI FORUM
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.
Zadnje teme

Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!?

+5
Ancika
popaj
valli
nikad preletac
perica
9 posters

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Ići dole

Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!? - Page 2 Empty Re: Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!?

Počalji od Ancika 1st Januar 2016, 6:32 am

Разбира се, че говорим за етнически граници. Но вие явно несте наясно с това, че етическа граница не е линия. На етническите граници винаги е имало смесване на два или повече етноси. Затова не можем да говорим за чисто сръбско или чисто българско въстание, а просто за едно голямо локално въстание.

Ancika
član
član

Broj poruka : 113
Datum upisa : 11.02.2011

Nazad na vrh Ići dole

Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!? - Page 2 Empty Re: Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!?

Počalji od abrakadabra 1st Januar 2016, 6:28 pm

valli ::Тази кула е от 1841 год и е зидана от главите на изкланото българско население по време на нишкото въстание. Но нали думата българин е табу затова са съчинили историята за сръбските въстания. Иначе, кулата е описана от Бланки, който е анкетьор пратен от Франция да разледва турските изтъпления-недвусмислено отбелязва, че кулата е паметник на турското варварство към българите…

По твоята логика, в сурдулишко трябва да се направи паметник на българското варварство към българите!!! Ако ресавските села са български тогава и сурдулишките села са такива. От 1915. до 1918. българската войска е убила над 6000 българи от Дълбока долина, Калифер, Дубрава, Върла река...

abrakadabra
taze član
taze član

Broj poruka : 46
Points : 46
Datum upisa : 09.03.2014

Nazad na vrh Ići dole

Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!? - Page 2 Empty Re: Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!?

Počalji od Iskrica 29th April 2016, 9:35 am

Ta losa prica o nepotrebnom nacionalnom isijavanju me uvek zapanji. Posebno kad je neistinita i usmerena da povredi pripadnike druge nacije. Narodu u Bugarskoj svaka cast, ali bugarska propaganda stvarno ume da preteruje. Ajmo Caribrodjani, mozemo mi i bolje!

Iskrica
taze član
taze član

Broj poruka : 10
Points : 10
Datum upisa : 27.07.2015

Nazad na vrh Ići dole

Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!? - Page 2 Empty Re: Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!?

Počalji od Dushan 30th Oktobar 2016, 11:44 pm

valli ::Няма изследовател, който да е писал до 1878 година, че това население е различно от българското.
Не само да има, већ се цела долина Јужне Мораве и Нишаве (са све Трном, Годечом и Драгоманом у Бугарској) назива "Стара Србија". У свим историјским изворима. И аустријским и турским. Током целог 19. века.

Dushan
taze član
taze član

Broj poruka : 29
Points : 29
Datum upisa : 30.10.2016

Nazad na vrh Ići dole

Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!? - Page 2 Empty Re: Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!?

Počalji od valli 4th Novembar 2016, 6:53 pm

Кои са тези исторически извори, автори?
valli
valli
stariji član
stariji član

Broj poruka : 285
Points : 361
Datum upisa : 20.02.2011

Nazad na vrh Ići dole

Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!? - Page 2 Empty Re: Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!?

Počalji od Dushan 7th Novembar 2016, 3:16 pm

Најбоље је да се задржимо на 1877. години, турске новине на француском језику.

La Turquie, 19. novembre 1877

Vieille Serbie = Стара Србија


Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!? - Page 2 12928202_10209693129308893_388077538733856595_n

Dushan
taze član
taze član

Broj poruka : 29
Points : 29
Datum upisa : 30.10.2016

Nazad na vrh Ići dole

Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!? - Page 2 Empty Re: Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!?

Počalji od valli 15th Novembar 2016, 12:23 pm

Не виждам да пише, че Трън, Драгоман и Годеч са в стара Сърбия. Това е твоя мечта.
valli
valli
stariji član
stariji član

Broj poruka : 285
Points : 361
Datum upisa : 20.02.2011

Nazad na vrh Ići dole

Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!? - Page 2 Empty Re: Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!?

Počalji od Dushan 1st Decembar 2016, 2:53 am

Цео слив Мораве (и Нишаве и Јерме) се рачунао у Стару Србију. Ваљда је довољно јасно за оне који имају грам мозга.

А за оне који немају (а то упорно желиш да будеш ти), само ћу напоменути податак да је српски капетан Симо СоколовИЋ (рођен у Грознатовцима!), вођа Трнског или Шопског устанка, своју добровољачку чету назвао "Старосрбијанска чета"

Толико о томе које је народности овај народ. Толико о томе која смо презимена носили пре 1879. године.

Dushan
taze član
taze član

Broj poruka : 29
Points : 29
Datum upisa : 30.10.2016

Nazad na vrh Ići dole

Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!? - Page 2 Empty Re: Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!?

Počalji od valli 4th Decembar 2016, 9:20 pm

Симо Соколов / войвода Симо / капитан Симо е [You must be registered and logged in to see this link.] революционер и [You must be registered and logged in to see this link.] от Сръбската и [You must be registered and logged in to see this link.]. Участник в [You must be registered and logged in to see this link.] и [You must be registered and logged in to see this link.].[You must be registered and logged in to see this link.] След [You must be registered and logged in to see this link.] на [You must be registered and logged in to see this link.] от [You must be registered and logged in to see this link.] е избран за [You must be registered and logged in to see this link.].


Биография

Симо Соколов е роден през 1848 година в с. [You must be registered and logged in to see this link.], Османска империя (дн. в [You must be registered and logged in to see this link.], [You must be registered and logged in to see this link.]). Внук е на войводата Христо Плаката [You must be registered and logged in to see this link.]. Десетгодишен напуска родното си село и заминава за Сърбия. Завършва учението в [You must be registered and logged in to see this link.] в [You must be registered and logged in to see this link.] (1865) и гимназия в Белград (1870).[You must be registered and logged in to see this link.] Учи през първата учебна 1870 – 1871 година в Богословското училище. Продължава в Белградската велика школа (Историко-филологическия факултет, 1875) и военно училище в [You must be registered and logged in to see this link.] (1875).[You must be registered and logged in to see this link.] Служи в Сръбската армия. Военно звание [You must be registered and logged in to see this link.].[You must be registered and logged in to see this link.]
Преди [You must be registered and logged in to see this link.] поддържа връзки с българските революционни среди в [You must be registered and logged in to see this link.], както и с революционни дейци в Трънско и Пиротско. В свое писмо до съратници в [You must be registered and logged in to see this link.] си пише:
"Сега, който е българин и българско име носи, днеска требе да помогне с що може, на издайници и изроди не требе да обръщаме глави."
В [You must be registered and logged in to see this link.] е войвода на чета от български доброволци. В [You must be registered and logged in to see this link.] – оттатък границата срещу град [You must be registered and logged in to see this link.], Симо Соколов е избран за войвода – най-младият сред войводите, едва на 28 години. На 27 юни българите влизат в сражение в местността Кадъ Боаз ([You must be registered and logged in to see this link.]). За това сражение Лев Петричев пише: „Докато пред бойната линия пред другите чети се водеше само огнен бой, трънчани посрещнаха прилива на озверелия противник на нож и с „ура“ и по този начин осигуриха общата победа. Войводата Соколов с гола сабя предвождаше хората си… Само убитите бяха 87 души.“[You must be registered and logged in to see this link.]

Участие в Руско-турската война (1877 – 1878)

[You must be registered and logged in to see this link.]

Паметник в с. [You must be registered and logged in to see this link.] на падналите през [You must be registered and logged in to see this link.] от 1877-78 година с войвода Симо Соколов
С избухването на [You must be registered and logged in to see this link.] се явява в главния щаб на руснаците, които го връщат в Сърбия и Северозападна България да следи и праща шифровани донесения за движението на турската армия. През есента на 1877 г. действа в Западна България и сътрудничи на сръбското командване.
След [You must be registered and logged in to see this link.] от [You must be registered and logged in to see this link.], на 14 декември 1877 г. [You must be registered and logged in to see this link.] обявява война на [You must be registered and logged in to see this link.]. Нейните войски завземат [You must be registered and logged in to see this link.], [You must be registered and logged in to see this link.], [You must be registered and logged in to see this link.], [You must be registered and logged in to see this link.], [You must be registered and logged in to see this link.], [You must be registered and logged in to see this link.].
След като сърбите превземат Пирот, Соколов се отправя към [You must be registered and logged in to see this link.], за да вдигне [You must be registered and logged in to see this link.]. С капитан Соколов, който е офицер от Сръбската армия, се движат и няколко черногорци. Пристигат в града на 31 декември. Към края на декември 1877 г. въстаниците освобождават района на [You must be registered and logged in to see this link.] - [You must be registered and logged in to see this link.] - [You must be registered and logged in to see this link.]. Четата е с около 1 000 бойци. Въстаниците са слабо въоръжени, преди всичко с хладно оръжие, но успяват да стеснят османската власт до градските средища [You must be registered and logged in to see this link.] и [You must be registered and logged in to see this link.].
Соколов се отправя за [You must be registered and logged in to see this link.]. Заедно с [You must be registered and logged in to see this link.] и [You must be registered and logged in to see this link.] води сражения с османските части, докато накрая градът е освободен с помощта на пристигналите руски отряди. Тако Пеев действа и в района на Враня, [You must be registered and logged in to see this link.] – в [You must be registered and logged in to see this link.], а [You must be registered and logged in to see this link.] - към [You must be registered and logged in to see this link.]. Неговите чети разгромяват турски отряд в района на [You must be registered and logged in to see this link.]. Действа и след подписването на [You must be registered and logged in to see this link.] на 3 март 1878 година и стига до [You must be registered and logged in to see this link.]. Капитан Соколов поддържа кореспонденция със [You must be registered and logged in to see this link.], когото информира за въстанието.
По време на сръбската окупация на Трън и опитите на сърбите да анексират този край Симо Соколов е сред местните патриоти, които окуражават съгражданите си да отстоят принадлежността си към раждащата се българска държава.[You must be registered and logged in to see this link.]

След Освобождението

След [You must be registered and logged in to see this link.] от [You must be registered and logged in to see this link.] Симо Соколов се установява в [You must be registered and logged in to see this link.] и става офицер от [You must be registered and logged in to see this link.]. След излизането си в запаса е предприемач и адвокат. избран е за [You must be registered and logged in to see this link.] в Първото Обикновено [You must be registered and logged in to see this link.] (1880).[You must be registered and logged in to see this link.]. През 1883 г. след неуспеха на т.н. „[You must be registered and logged in to see this link.]“, която имала за цел свалянето на сръбския [You must be registered and logged in to see this link.], мнозина от организаторите на въстанието били принудени да емигрират в България. Когато [You must be registered and logged in to see this link.] пристигнал в България, той се опирал и доверявал на Симо Соколов, като на свой най-близък човек, с когото още от белградските ученически години го свързвала тясна дружба. Симо Соколов взел страната на тези, които повели борбата против крал Милан и неговата проавстрийска политика.[You must be registered and logged in to see this link.]
valli
valli
stariji član
stariji član

Broj poruka : 285
Points : 361
Datum upisa : 20.02.2011

Nazad na vrh Ići dole

Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!? - Page 2 Empty Re: Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!?

Počalji od Iskrica 6th Decembar 2016, 1:37 am

Juzni Sloveni su rasprostrti od Jadranskog do Crnog mora. Sve je to manje vise isti gen. Posebnost nastanka bugarske drzave je sto je u ranom srednjem veku relativno mala ratnicka oligarhija Protobugara (koji nisu bili slovenskog porekla), a koja je u tom periodu bila bolje organizovana od slovenskih plemena u istocnoj Trakiji, izvrsila upliv medju Slovene na tim prostorima, nametnula im vlast i ime drzave. Taj deo Slovena koji se nakon toga, vekovima razvijao u ovim okvirima, danas se poistovecuje sa bugarskim narodom. Medjutim, preostali – najveci deo Juznih Slovena nije bio pod ovim uticajem ili mu se odupreo, i sacuvao je svest o zajednickoj pripadnosti i poreklu. Sacuvali su i staro ime plemena pod kojim su dosli na Balkan iz prethodne postojbine. Stoga je u stalnoj borbi za slobodu i otporu prema Vizantiji, Ugarskoj i Bugarskoj, kasnije i prema Turskoj, ocuvano izvorno slovensko ime SRBI – naziv najbrojnijeg juznoslovenskog plemena. Kroz istoriju, u kolektivnoj narodnoj svesti na prostoru izmedju Knina i Vidina, srpska drzava je ostala simbol slobode i samosvojnosti  za saplemenike istog roda. U tom pogledu Srbija ima prednost nad Bugarskom. Bugarska ne moze kulturom ili drugim uticajem da nametne bugarski identitet Juznim Slovenima, osim onima koji su u ranom srednjem veku potpali pod bugarsku vlast i ostali u bugarskom prostoru do danas. Svi drugi koji su izbegli tu sudbinu, imaju afinitet prema izvornom Slovenstvu, a samim tim i prema Srpstvu. Bugarske elite su to spoznale kroz istoriju, te su pribegle nasilnim metodama prevodjenja slovenskog zivlja pod bugarsko ime. Medjutim, svedoci smo da to nije uspelo ni u Vardarskoj Makedoniji, ni u rubnim delovima srpskog etnickog prostora, sa izuzetkom onih krajeva koji su 1878. godine pripali bugarskoj drzavi.
Da poentiram, ne zeleci da povredim osecanja nijednom Caribrodjaninu: Ne postoji bugarsko etnicko poreklo! Bugari su nastali od dela Juznih Slovena koji su imali tu nesrecu da su bili udaljeni od slovenskog jezgra, te im je visevekovnim uticajem izmenjena kolektivna svest. Iz tog razloga bugarska ideja ne moze da bude nametnuta u slovenskim krajevima koji su izbegli ovaj istorijski fenomen. Medjutim, bugarska drzava bi mogla hrabrije da se suoci sa svojom slovenskom osnovom i da vise uvazava  ostalu slovensku bracu, a ne da namece vrhunsku neistinu po kojoj sve pocinje sa Bugarima i da su svi najpre bili Bugari, pa da su tek  od Bugara nastali Srbi i ostali Sloveni …
Sto se tice tumacenja istorije, to danas svako moze da radi na svoj nacin i iz kog hoce ugla. Simo Sokolović (neki kazu Sokolov), Damjan Džunović (iz sela u neposrednoj okolini Sofije),   Arandjel Stanojević iz Trna,i mnogi drugi, sve su to bili narodni prvaci iz 70-tih godina 19. veka, kada su nasi krajevi oslobadjani od turske vlasti.
I ovo sto nudim u nastavku nije moj slobodni sastav, vec izvod iz istorijskih izvora o 1878. godini i povlacenju tadasnje granice:
“Trnčani, Caribrođani i Brezničani sa svima selima najodvažnije i najenergičnije su protestovali što se kao pravi Srbi pripadaju Bugarskoj Kneževini. Oni su se mnogobrojnim telegramima i pismenim prestavkama žalili Kongresu velikih sila u Berlinu i molili za prisjedinjenje sa Srbijom. Molbe su upućene i Caru ruskom Aleksandru II, Knjazu Srbije, a nekoliko su predate i engleskom poslaniku u Vranje, kao izaslaniku Kongresa. Tim molbama su molili za prisjedinjenje Srbiji.
U tom smislu prestavnici Stare Srbije sa svima njenim južnim krajevima sve do reke Strumice, takođe su molili da se kao Srbi prisajedine Srbiji. U molbama su svojim, kako oni iz južnih tako i oni iz istočnih krajeva, naveli su kako oni žive u zemlji, u kojoj su mnogobrojni spomenici srpski i svete mošti pređašnjih Kraljeva i Careva Srpskih, kao i svetih patrijaraha i veliki broj mučenika i zadužbenika Srpskih, i da takva zemlja ne može biti ničija do samo Srpska.
Trnčani, Caribrođani i Brezničani, sa svima svojim selima, ne samo što su najodvažnije i najenergičnije protestovali što se kao pravi Srbi pridaju bugarskoj Kneževini, no su vadili i bacali kolje, kojima je međunarodna komisija obeležavala Srpsko-bugarsku granicu.
Aranđel Stanojević iz Trna, Ivan Pejčić iz Breznika, Miladin Mančić i Gliša Tabaković iz Držine, Adam Marinković iz Kuse Vrane, Tonča Vasiljević i Dimitrije Cakić iz Trna, kao narodne vođe, radili su neumorno da se bar Trn, Breznik i Caribrod ne odvajaju od svoje majke Srbije, a sav narod je u masama izlazio pred međunarodnu komisiju, koja je obeležavala granicu, i stajao na put komisiji, te su članovi komisije zbog toga morali prekidati rad i obraćati se svojim vladama za upustvo šta da rade, našta im je odgovoreno da se rešenje Berlinskog kongresa ne može menjati. I tako se stvori bugarska država sa više od jedne četvrtine čisto srpskih zemalja i našeg življa. Cela naša sredačka oblast, mimo svoje volje dade se Bugarskoj Kneževini. Strašna nepravda.

Iskrica
taze član
taze član

Broj poruka : 10
Points : 10
Datum upisa : 27.07.2015

Nazad na vrh Ići dole

Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!? - Page 2 Empty Re: Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!?

Počalji od lukavica 6th Decembar 2016, 9:41 am

Loša beletristika.

lukavica
član
član

Broj poruka : 58
Points : 68
Datum upisa : 25.06.2014

Nazad na vrh Ići dole

Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!? - Page 2 Empty Re: Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!?

Počalji od valli 6th Decembar 2016, 8:03 pm

„Българите — това е народът, който имаше всичко, което е пожелавал; те вярваха, че светът е открит за тях; те никога не се съмняваха в победата си; това е народът, на който се учудваше светът“ Магнус Феликс Енодий, 486 г.епископ на Павия (Италия), летописец, автор на над 500 произведения. Едва ли има на света друг народ, който така слабо да по­знава своята история, пише Стефан Цанев в книгата „Български хроники” Стефан Цанев, показателен откъс от която припомня Петел.бг.
Ние имаме големи учени историци, издадени са монументални исторически трудове, но академичният им научен език е недостъпен за простосмъртните,а учебниците по история са написани толкова скучно, сякаш авторите им са имали едничката цел: да накарат българ­четата, още едва проходили, да намразят историята на своя народ – и за съжаление, тази цел е вече почти постигната.

От друга страна това незнание се дължи и на многократ­ното пренаписване на историята, нагаждайки я всеки път към интересите на властващата политическа сила, та човек не само ще се обърка, но може и да се побърка; а може би причината е по-отчайваща: старата наша история надвишава сегашното ни жалко самочувствие като народ, сравнението с миналото ни потиска и ние не искаме да си го спомняме…

Тъй или иначе, България е най-старата европейска държава, която не е сменила името си през вековете.

Испания е Испания от 1479, Швейцария е Швейцария от 1291 година, Швеция е Швеция от началото на XI век, Полша е Полша от края на X век, Франция е Франция от 843 година, Англия е Англия от 827, а България е България от 681 година. Така пише в учебниците по история. Така знаех и аз.

Но преди осем години пристигна у нас един унгарски професор да търси надгробната плоча на не знам кой си техен крал, умрял някога в България; плочата я намерихме зазидана в стената на една селска черква и нямаше как да му я дадем, но за утеха го заведохме в кръчмата и там унгарският професор, може би от яд, че не му дадохме тази ценна реликва, или за да изтъкне своя патриотизъм, още преди да пийне от първата ракия, се провикна:

– Как е възможно да броите началото на своята държава от 681 година след Христа, когато още през 2137 година преди Христа сте имали българско царство на север от Китай и по време на слънчевото затъмнение на 22 октомври същата 2137 година преди Христа сте победили китайците, както пишат тъжно техните летописци в хрониките си; победили сте ги, защото китайците били прост народ и се уплашили от затъмнението, а прабългарите знаели предва­рително за него и нарочно нападнали същия ден; аз, вика унгарецът като отпи от ракията, това го знам, защото покрай тази ваша държава е поминувало и нашето мад­жарско племе, ние, вика, с вас сме от едно коляно и от една кръв; не по друга причина, а за да спасят империята си от не­удържимите набези на българите, предвождани от своя хан Тимоти от рода Дуло (от същия род са, както знаете, и Кубрат, и Аспарух, и Крум, и прочие), китайците започнали да строят Великата китайска стена, но не успели още да я довършат и ето ги – българите се задали пак откъм север, тогава китайците качили върху стена­та китайки-циркаджийки и онези сурови българи, като видели китайките да мятат голи кълки, се прехласнали и докато се прехласвали, китайският мравуняк продължавал да гради нататък стената; като разбрали измамата, прабългарите напопържали ки­тайците, пришпорили конете си и препуснали на запад подир слънцето да търсят края на стената; те препускат, китайците градят, те препускат, китайците градят – така българите стигнали до пустинята Такламахан, напоили конете си в реката Тарим и се разделили на две: едни­те тръгнали на север, другите – на юг. Ха наздраве!

Тези, дето тръгнали на север, прехвърлили планината Тяншан и нарекли най-високия връх на името на своя бог Тангра – така се казва върхът и досега – Хан Тенгри, а хребета, по който препускали, нарекли на себе си – Болгар; продължили нататък, прекосили планините Памир и Хиндукуш и тук, където сега е северен Афганистан, основали вто­ра държава, наречена също България, но понеже другите народи не можели да произнесат ъ-то във вашия език, наричали държавата ви Балхара (Балх), Болгар или Булгхар, а гърците я наричали Бактра или Бактрия (то аслъ кой може да произнесе правилно името ви: рус­наците ви викат балгари, англичаните – балгейриън, французи­те – бюлъгар, немците – булгарен, арабите – бурджан, ний, унгарците, сега ви викаме булгар, а преди сме ви викали пол-гар, булгар ви наричат и арменците, чехите ви наричат булхар, украинците – балхар, индийците – балгхар, персийците – бол­гар…).

Другите българи, дето тръгнали на юг, прекосили Тибет, и забележете – вика унгарецът, допивайки първата ракия, -живели известно време край планината Мадара, после пре­хвърлили Хималаите, минавайки през прохода Шипка, и слез­ли в Индия, опъвайки юртите си край река Тунджа; после тези българи отишли към Ефрат, в Месопотамия, и там основали третата българска държава; наричали на­рода балхарис, сиреч българи, царицата им носела същото име – Балкис, това е Савската царица, описана в Библията, дето ходела да задава гатанки на Соломон през 1001 година преди Христа.

По-късно тези българи тръгнали на запад, заселили се в Египет, в областта Сакар, после поемат на север и стигат до Балканския полуостров, планината, където спират, наричат Сакар планина, реката край нея кръщават Тунджа, прохода, през който прехвърлят Балкана на север, наричат Шипка, а све­щената си планина – Мадара; те носели със себе си тези стари и далечни имена, както европейците са занесли в Америка имената на своите стари градове – Лондон, Париж, Москва, Берлин, Ню Орлеанс, Ню Берн и т.н… Ха наздраве!

Но да оставим Савската царица да задава гатанки на цар Соломон, а ние да видим какво правят ония българи на север, дето основаха държавата си Балхара под планината Памир.

Девизът на тези прабългари някога бил: „Не замръквай, където си осъмнал!”, после станал: „Не умирай, където си роден!”, но тук, под сянката на Памир, им харесало и започнали да градят градове, да сеят жито и да развъждат добитък, да добиват желязо и мед, да украсяват жените си със сребро и злато; древногръцкият историк Страбон нарича Балх, столица­та на Балхара, „перлата на Азия”, тук през VI век преди новата ера пророкът Заратустра[2] е написал свещената си „Зенд-Авеста”.

Кога е било основано това прочуто царство, не се знае, това се губи из мъглата на вековете, вика унгарецът, като от­пива от втората ракия, но известно е, че египетският фараон Рамзес II, съблаз­нен от богатствата на Балхара, се опитал да я завладее през 1275 година преди раждането на Христос, и докато българите разгромявали войската му в подно­жието на Памир, Мойсей решил да избяга от Египет и повел поробените евреи през пустинята към обетованата земя Ханаан, така че вашата история е по-стара от Библията, вика ун­гарецът, и вий, българите, сте спасили бедните евреи не само през Втората световна война, но и 33 века по-рано.

През 329 година преди Христа и Александър Македонс­ки нахлул в Балхара, но до бой не се стигнало – вместо войс­ка, насреща му излязла принцесата Роксана и го попитала: „Какво търсиш тук, Александре?”; пленен от красотата й, той отвърнал: „Намерих повече от това, което търсех”, паднал на колене пред нея и я помолил да му стане жена и царица на света (това била първата – и единствената – жена на Александър, и тя била българка!); на другия ден се качили двамата навръх планината Хиндукуш – Аристотел му бил казал, че там е краят на света и отвъд тази планина се плискал безкрайният световен океан, но като погледнал от върха на изток, Александър видял, докъдето стигало човешкото око, безкрайни поля и планини – и заплакал, защото разбрал, че няма да може да завладее целия свят, поболял се и скоро след това умрял. Просъществувала тази велика ваша държава до 230 го­дина след Христа, когато я покорява персийският цар Арташир I.

Далече преди това обаче, неизвестно защо, старият цар Кардама оставил престола на сина си Ила, прехвърлил се на юг през Памир и основал в Северна Индия четвъртата българ­ска държава. Наричала се тя също Балхара и просъществувала едно­временно със старата Балхара много векове. Споменът за нея е запазен в индийските веди – в „Адхарва-веда”, написана на санскрит през X век преди Христа.

Нещо повече – индийски царе до X век след Христа продължавали да се наричат Кардамити, както династията на Бурбоните във Франция или на Романовите в Русия, а пред името си слагали титлата балхара – името на древната държа­ва се превърнало в титла, както името на Цезар.

Оттогава са и общите ви думи в двата езика: уча, чета, будя, баща, татко, лик, хубав, китна, шал, сандал, тава, халка, чорба, компот, соя и много други.

Бежанци от покорената памирска Балхара тръгват на север и край днешния град Самарканд основават петата българска държава, а голямото езеро, до което стигала гра­ницата им на изток, нарекли на себе си – Балхаш; просъще­ствувала тази държава до VII век след Христа; други от победените българи тръгват на запад, прекося­ват пустинята Каракум и основават на изток от Каспийско море шестата българска държава, кръщават морето Болгар дингезе (Българско море), така се наричало то до Късното средно­вековие, а планината, в подножието на която спират, наричат Балхани – както и вие наричате най-голямата си планина в днеш­на България; трети от българите отиват отвъд Каспийско море и там основават седмата българска държавица, наречена Балкария (така се нарича и до днес тази автономна републичка в Руската федерация), а градовете си нарекли пак със старите български имена Балхар и Булкар-Балх; четвърти от българите, водени от вожда си Вунд, през 127 година преди Христа прехвърлят планината Кавказ и се заселват в земите на днешна Армения, там основават осмата българска държава, нарекли местността Булхар, главния си град – Балк, тези имена те носели до IX век след Христа, а една от реките там и сега се нарича Балгаручай. Където и да идат българите, все носят името си и, макар изкривено от произношението на съседните народи, го оста­вят след себе си като светли стъпки по картата на тъмния ази­атски континент.

Прекрачвайки от старата в новата ера, българите пре­крачват от Азия в Европа – стигат до Азовско и Черно море и там митичният цар Авитохол, както свидетелства „Именникът на българските ханове”, основава през 165 годи­на след Христа деветата българска държава, призната – нещо нечувано – дори от гърците и наречена от самия византийски патриарх Никифор:[3] ВЕЛИКА БЪЛГАРИЯ!

Вий, вика унгарецът като допи втората ракия, и тази България не броите, защото била на друга територия.

Кое, обаче, е по-важно: земята, където се намира държа­вата – или народът, който е основал всичките тези български държави? Прочула се тази Стара Велика България най-много при хан Кубрат. Този хан Кубрат (който си е жив потомък на Атила, „бичът Божий”, но тури му пепел!) незнайно защо расъл в Константинопол, изучил се там, образовал се и приел христи­янството през 619 година – през същата година, когато Мохамед започнал да пропо­вядва в Мека исляма, а застанал начело на Велика България през 632 година, когато умира Мохамед. Това за образованието не го казвам случайно, вика унга­рецът, защото вий, българите, след този Кубрат имате само един учен цар – Симеон Велики, който също живял в Констан­тинопол и учил там в най-стария европейски университет – Магнаурската академия, а всичките ви по-сетнешни царе, до последния, са прости и необразовани. Тъй че напразно вий се отричате от прабългарите, вика все по-ядосано унгарецът и си поръча третата ракия, ако има нещо свястно във вас, наследили сте го от тях, защото те не са били монголци, както ви разправят, нито пък хуни или тюрки, а индоевропейци със загадъчни космичес­ки познания.

За разлика от безпросветните италианци, които в 1600 години след Христа изгарят на кладата Джордано Бруно, поне­же твърдял, че Земята се върти около Слънцето, прабългарите не само знаели това – издълбаното върху надгробните им камъни Слънце с кръжащите около него 6 пла­нети е било нещо като техен държавен герб (по-късно, след насилственото покръстване, богомилите го превърнали в свой сакрален знак), та още през 4768 година преди Христа тези умни прабъл­гари изчислили, че Земята се завърта около Слънцето за 365 дни и една четвърт от деня без малко и пресметнали това „без малко” с невероятна точност: съпоставяйки движението на Земята с движението на Юпитер, те уточнили, че Земята обикаля около Слънцето за 365 дено­нощия и 2422 хилядни от денонощието, което е с половин секунда по-малко от абсолютно точ­ното астрономическо време, измерено днес. Основавайки се на тези свои астрономически знания, прабългарите създали най-съвършения календар, известен досега: годината започвала в деня на зимното слънцестоене, на 22 декември; този ден, понеже слънцето стои, бил обявен за нулев, останалите 364 дни били разпределени в четири сезона, по 91 дни; всеки сезон бил разделен на три месеца, първият месец от сезона имал 31 дни, останалите два – по 30; по този начин първият ден на първия месец от зимния сезон съвпадал със зимното слънцестоене, първият ден на първия месец от пролетния сезон – с пролетното равноденствие, първият ден на първия месец от летния се­зон – с лятното слънцестоене, първият ден на първия месец от есенния сезон – с есенното равноденствие. На всеки че­тири години високосният ден се прибавял преди първия ден на седмия месец – в деня на лятното слънцестоене, също бил нулев ден, прабългарите го наричали ени, днес го нари­чаме Еньовден.

Унгарецът надигна третата ракия, отпи една бавна глътка и продължи:

– Ученият хан Кубрат обичал да наблюдава нощното небе и да чете по звездите съдбата на хората и на народите.

В една такава нощ, като се взирал в залязващите Плеяди, той видял, че неговата звезда угасва, спомнил си за брата си Самбат Кий, който основал града Киев и го кръстил на свое име, после заминал на запад подир залязващото слънце, ос­новал там грамадна държава, дето са сега Чехия, Словакия, Унгария, Прусия и Полша, но не я нарекъл България (така че няма да я броим), нарекъл я в чест на дедите си Дулоба – „Стра­ната на Дуло”, другите народи пък я наричали на неговото име: от Самбат – Само, но като умрял Самбат Кий и държавата му загинала; та Кубрат си помислил: „И моята държава ли ще умре след смъртта ми?”, повикал петимата си синове – Баян, Котраг, Аспарух, Кубер и Алцек – и им рекъл:

– Синове мои, свършват земните ми дни.
– Олеле, тате, недей! – проплакал най-малкият, Алцек. -Какво ще правим без тебе?
– Сега ще ви кажа – рекъл Кубрат. – Баяне, я вземи оня наръч пръчки. – Баян отишъл и взел наръча пръчки, който ле­жал до огнището, където мъждукал свещеният неугасващ огън.
– Ха сега се опитай да ги счупиш всичките наведнъж -казал му Кубрат.
Баян бил най-възрастният, най-силният от синовете на Кубрат, затова му викали Батбаян. Ударил той снопа пръчки о коляното си – не се чупят. Ударил втори път – пак не се чупят. Трети път ударил с все сила – същото.
– Не мога – рекъл, – тате.
– Нека опитат и другите – казал Кубрат.
Опитали един по един и другите четирима синове на Куб­рат, но никой не могъл да счупи наръча пръчки.
– Дайте ги сега на мен – рекъл Кубрат.
Подали му наръча, той взел да измъква от него пръчките една по една и с лекота ги чупел – една по една.
– Еее, така и баба знае! – извикали в един глас синовете му. – Една по една всеки може.
– Точно така – казал Кубрат. – И вас, ако се разделите след моята смърт, един по един всеки ще ви пречупи. Ако сте заедно като този наръч пръчки, никой няма да може да ви побе­ди. Разбрахте ли?
– Тъй верно, разбрахме! – отвърнали в един глас петима­та му синове.
– Какво разбрахте?
– Съединението прави силата.
Като чул тези хубави думи, великият хан Кубрат се ус­михнал щастливо и издъхнал.
Тези хубави думи „Съединението прави силата” вий сте ги изписали и върху герба си, вика унгарецът, като отпи втора глътка от третата ракия, но тежко ви и горко, ако спазва­те този завет като Кубратовите синове.
Защото още не бил изстинал трупът на стария хан – и синовете му се скарали кой да седне на бащиния трон.
– По старшинство на мен се пада – казал Батбаян.
– Тая няма да я бъде, ти да ни командваш – рекли четири­мата му горди братя.
На другия ден погребали баща си по християнски, както им бил заръчал, погребали го заедно със скиптъра и меча му, защото не могли да поделят и тях.
Народа на Велика България обаче поделили на пет равни части и всеки застанал начело на ордата си.
– Аз оставам тук, на бащината си земя – казал Батбаян.
– Аз поемам на север – казал Котраг.
– Аз на юг – казал Аспарух.
– Тогава аз тръгвам на запад – казал Кубер.
– Аз идвам с тебе, бате – казал Алцек. И поели в четирите посоки на света.
Хазарите това и чакали. Щом ордите на четиримата бра­тя залезли зад хоризонта, нападнали Батбаяна и след две-три години от Старата Велика България останал само спо­менът. Котраг повел ордата си на север – все по Волга, все по Волга, препускали, препускали… и като стигнали там, където река Кама се влива във вели­ката река, Котраг спрял и се огледал – на изток се синеел об­лакът на планината Урал, на север и на запад зеленеели без­крайни гори и поля.
Било лятото на 665 година. Хан Котраг слязъл от черния си кон и забил меча си в рохкавата земя:
– Ето тук ще съградим град и ще го наречем Болгар, тук ще бъде моята България!
Това била десетата България. Наричат я Волжка Бълга­рия, а заради богатството й в ония времена я наричали Сребър­на България.

През X век сребърните българи приели от арабите исля­ма, имали те велики царе и още по-велики поети; дала е тази ваша България велики поети и други велики люде и на Русия, защото, както е известно, вика унгарецът, като отпи пак от ракията, великата руска поетеса Анна Ахматова се отказа­ла от бащиното си име Горенко и се нарекла на българския си прапрадядо хан Ахмат; корените на другата велика поетеса Марина Цветаева също са оттам, и Гогол е оттам, оттам е и великият бас Шаляпин, руски­ят цар Борис Годунов е българин, и Суворов, и Кутузов, дето победи Наполеон, и Ермак, дето завладя Сибир и го хариза на руснаците…

Тази славна и богата държава просъществувала до 1278 година, когато след половинвековни отчаяни битки била зав­ладяна от татарите на Чингиз хан, но българите съхранили своята свяст и, мине – не мине век, вдигали бунтове – и срещу татарите, и срещу руснаците, за­това през 1937 година Сталин ги разпилял из лагерите в Сибир, но и днес, както е известно, те отново надигат глава и искат държавата им да се казва България.

Тук унгарският професор млъкна и се замисли. Ще из­ползвам мълчанието му да добавя още няколко думи за тази България.

За разлика от нашата България, която няма запазени стари летописи (за което ще стане дума по-нататък), през 1680 година летописецът от Волжка България Бахши Иман събира в сборника си „Джагфар Тарихъ” („Исто­рията на Джагфар”) древни български хроники, написа­ни през предишните 4-5 века; от тях става ясно, че върху територията на Волжка България много векове преди това е имало друга прабългарска държава, наречена Идел; в една от хрониките – „Хон китабъ” („Книга за хуните”) на Кул Гали, се твърди, че историята на българите започва 33 000 години преди Христа и че българската цивилиза­ция е съществувала паралелно или по-рано от цивилиза­цията на Шумер, с която сме имали един и същ корен, че Троя е бил български град и етруските са прабългари, из­бягали от този град, че египетските фараони също са били прабългари, а ацтеките, инките и майте са потомци на прабългарите, преплавали океана или преминали по ледо­вете от Камчатка в Аляска; с турците пък, които ще ни поробят след 7 века, сме били родни братя и сме имали общ праезик (затова много от думите, които смятахме за турски, се оказаха прабългарски)… Моят кураж ми стигна да се върна до 2137 година преди Христа, когато за пръв път българите се споменават в китайските хроники; да се върне по-назад в мрака на вековете оставям на някой свой колега с по-храбро въображение.

Унгарецът отпи бавно от чашата си и продължи:

– Кубер поел на запад, след него препускал Алцек, пре­хвърлили Карпатите и се спуснали в Панония, в равнината край реките Тиса, Дунав и Сава, където е днешна Унгария; понечили да основат държава и там (просъществувала тя само година-две, така че няма да я броим), аварите обаче по­срещнали на нож българите, след няколко сражения Кубер бил победен и побягнал с дружината си на юг и като стигнал, където е днес Македония, основал там край Битоля и Прилеп единадесетата българска държава; именно срещу тази България, която напирала да превзе­ме Солун, се отправил на поход през 688 година византийски­ят император Юстиниан II Носоотрязания и едва не бил пленен и побягнал позорно, както пише във византийските хроники, а войниците му били избити от прабъл­гарите на Кубер.

По-късно, след век и половина, тази Куберова България се съединила с Аспаруховата България – вероятно това е бил тайният замисъл на двамата братя… Алцек продължил на запад, стигнал до страната на фран-ките, крал Дагоберт го приел с радост, но през нощта заповя­дал всичките българи да бъдат изклани; Алцек се събудил от виковете на умиращите и с остана­лите живи мъже и жени побягнал на юг през Алпите. Било зима, как са оцелели, не е известно, но през пролетта се появили в горната част на Италийс-кия ботуш и продължили да слизат надолу, през Ломбардия, Тоскана и Умбрия, стигнали до Рим и Неапол, оставяйки след себе си вечното свое българско име: Булгаро (край Бергамо), Булгаро грасо (край Комо), Тера Булгарорум (край Римини), Монпге Булгаро…

Не успял Алцек да основе дванадесетата българска държа­ва, но неговите българи оставили из Апенините не само името си, но и кръвта си:

Данте, вика унгарецът, е от българския род Алдъгьори, и Борджиите са българи, и Верди е българин, а Паганини напра­во си е потомък на българския хан Паган…

Между нас да си остане, сниши гласа си унгарецът, един потомък на вашия Кубрат, наречен Арпад, дошъл по нашите земи и през 889 година (да не ме чуй някой унгарец!) основал Унгария…

А кой основа вашата – дванадесетата българска държа­ва през 681 година? – провикна се унгарецът, като гаврътна ракията си. – България, дето стана най-голямата държава в Ев­ропа, от Киев до Атина и от Черно море до Адриатика, че и Пеща, днешната унгарска столица, влизаше в пределите й! Що не я основаха славяните, дето от два века се мотали из Балканския полуостров, що не я основаха траките, дето са там от 1500 години?

Ами защото прости хора държави не могат да правят. От славяните вий наследихте загадъчния мързел и бленуването, а от траките – анархизма и забравата, затова не помните и соб­ствената си история. Тука унгарският професор стана, качи се на автомобила си и си замина. Сигурно прекаляваше той в приказките си, но някакъв прапраспомен заброди из тъмните пещери на кръвта ми и ме будеше нощем, зарових се в разните стари и нови истории и се оказа, че такива Българии наистина е имало, един автор раз­казва за една, друг – за друга, трети яростно ги отрича, а ние всички нехаем…

И тъй ден след ден, век след век – „Било ли е, не е ли било?” – и всичко потъва в мъглата на вековете и, уви – в мъгла­та на нашата памет. Другите народи провъзгласяват за истина и най-малката вероятност, а ние погребваме и най-големите истини под кръста на съмнението. Кое е по-добро?
[You must be registered and logged in to see this link.]
valli
valli
stariji član
stariji član

Broj poruka : 285
Points : 361
Datum upisa : 20.02.2011

Nazad na vrh Ići dole

Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!? - Page 2 Empty Re: Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!?

Počalji od Dushan 7th Decembar 2016, 5:42 pm

Iskrica ::
“Trnčani, Caribrođani i Brezničani sa svima selima najodvažnije i najenergičnije su protestovali što se kao pravi Srbi pripadaju Bugarskoj Kneževini. Oni su se mnogobrojnim telegramima i pismenim prestavkama žalili Kongresu velikih sila u Berlinu i molili za prisjedinjenje sa Srbijom. Molbe su upućene i Caru ruskom Aleksandru II, Knjazu Srbije, a nekoliko su predate i engleskom poslaniku u Vranje, kao izaslaniku Kongresa. Tim molbama su molili za prisjedinjenje Srbiji.
U tom smislu prestavnici Stare Srbije sa svima njenim južnim krajevima sve do reke Strumice, takođe su molili da se kao Srbi prisajedine Srbiji. U molbama su svojim, kako oni iz južnih tako i oni iz istočnih krajeva, naveli su kako oni žive u zemlji, u kojoj su mnogobrojni spomenici srpski i svete mošti pređašnjih Kraljeva i Careva Srpskih, kao i svetih patrijaraha i veliki broj mučenika i zadužbenika Srpskih, i da takva zemlja ne može biti ničija do samo Srpska.
Trnčani, Caribrođani i Brezničani, sa svima svojim selima, ne samo što su najodvažnije i najenergičnije protestovali što se kao pravi Srbi pridaju bugarskoj Kneževini, no su vadili i bacali kolje, kojima je međunarodna komisija obeležavala Srpsko-bugarsku granicu.
Aranđel Stanojević iz Trna, Ivan Pejčić iz Breznika, Miladin Mančić i Gliša Tabaković iz Držine, Adam Marinković iz Kuse Vrane, Tonča Vasiljević i Dimitrije Cakić iz Trna, kao narodne vođe, radili su neumorno da se bar Trn, Breznik i Caribrod ne odvajaju od svoje majke Srbije, a sav narod je u masama izlazio pred međunarodnu komisiju, koja je obeležavala granicu, i stajao na put komisiji, te su članovi komisije zbog toga morali prekidati rad i obraćati se svojim vladama za upustvo šta da rade, našta im je odgovoreno da se rešenje Berlinskog kongresa ne može menjati. I tako se stvori bugarska država sa više od jedne četvrtine čisto srpskih zemalja i našeg življa. Cela naša sredačka oblast, mimo svoje volje dade se Bugarskoj Kneževini. Strašna nepravda.

Одакле ти ово? Је л из неке књиге Владимира Стојанчевића?

Dushan
taze član
taze član

Broj poruka : 29
Points : 29
Datum upisa : 30.10.2016

Nazad na vrh Ići dole

Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!? - Page 2 Empty Re: Кулата от черепи в Ниш е българска, а не сръбска!?

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu