Jулиус
Strana 1 od 1
Jулиус
ЈУЛИУС
Пошъл едно јутро Јулиус, от милос' наречен Јулча, да се распраа нешто по општину, а това значи дека он не зна'е (бъш) к'во сака,ама зна'е к'во нече; он нече теквија... A ОНИ, општинарете, нече да си абе времето с оваквија... или им нече душа работу,...на съшто му излази. Hа крај све бива на „трла баба лан“. И иде он тека а дъждък, ћишица, ръми, тихо пада и... и ка се Jулча изравни с лочкуту ( ама свак' пут, ка ћишица пада, увек, ама и винађи, има лочће!) извучаше една кола, бунуше с предното десно, и задното десно, колело у лочкуту и(това је сигурно кико „амин“ у цркву) окупаше Јулчу убаво, ама, баш убаво натопише Јулиуса! Наравски, дека Јулиус стану к'о поћисал, ама и колата стануше, наравски, и она поћисла, че нали, ћишица пада и дъждък ръми. „Фин некој човек – помисли си Јулиус- са че ми се извини; варкал... не видел... опрости, брате ! А ја че кажем: добре, става... нема лоше; све арно и убаво!“- Тека мислеше Јулиус... ама, к'во стану? Стану това, дека се, из прозорацат, па левијат, па спуштенијат,наравски, показа глава... една главурда... главурдата на Митка комшијуту, („Билмезат“, га окаше башта му, кој' беше фин, на трезно, човек; само че ретко беше трезан) с разчепена уста из која ровну гласина: „ Дека си, бе, Јулчо – Булчо, што не гледаш куде одиш? У-у-ха-ха-ха...“- и ка виде дека се Јулиус наводи за камик даде гас и побеже, Билмезат му с билмези, док по њега тропаше искъртеното от путат паве с које га беше замерил Јулиус. Ама, толко б'рз па не беше, павето га стиже, стрoши левијат мигач и паде у рекуту. „ Аlea jacta est“-и погодила јест!- окну Јулиус и доволно пљесну с руће. Билмезат прикочи малко ама не смеја да стане и да се раасправља: Јулиус беше незгодан ка се расърди, а и купат павета с остри рубове му беше наруку, па претпочете да се измете. „Sic tranzit gloria mundi“ – кудеод стигнеш билмези удри! - рече Јулиус и тури руће у џепове, протресе се ко мокро куче и си натрже си панталонете.После, гордо испрсен и с цезарсћи дигнуту ћиверицу одмаршира с бодре крачће по пропадлите тротоари къмто кметството. У кметството имаш ге портирница, пред њу дреждеоше два човека,тзв. странке, а у портирницуту едън глават портиер, а у главуту.... абе... чис' непотизам... а Јулиус знаеше туја работу и за това пита: ,, Има ли га чича ти?“ „Кметат је тука – рече некико гордо портиерат – а кој га тражи?“ ,, Ја га тражим – испрси се Јулиус – ја, лично!“ ,, А типа, кој си?“ - гракну главатијат. ,, Јулиус па Цезар бе, мајна, кво си зинул? А'де, маршон... кажи на чичка да се измита; готово је с ,,Танго корупти, дърпим парете и после… швупти!“ Мърдај, што че останеш без работу, аре, хуш, хуш... процеди Јулиус зло кроз зуби, некико зло и страшно строго- Кажи му дека је Јулиус минул рекуту! Са дооди онова, убавото: Vieni, vidi, vici... a за вас че буде vieni у три лепе... аха-ха... Са че буде ,,vae vincit.“ Нарогушенијат Јулиус поче да бърка у вътршнијат џеп за носну крпу, а уплашенијат портиер стругну уз басамаците нагоре, да ока чичка. ,, Те колко им требе – рече си Јулиус- гузън негоњен бега... нали имају много прескакала... Ама,ка нема кој да окне. А ја сам...да га таковате...Цезар без легије и кохорте. А и кохонесите ми несу баш... Ама, ко је рекъл овија:,, Ја не съм тија, ама по мене че дојде онија и че опра'и работу!“ – мрмљеше си Јулча у брадуту док отвънка затвараше вратата на кметството . ,,Ама, кво беше това?“ - пита левата, деснуту странку. ,, Гладна кокошка просо съњује - отговори десната на левуту тзв. Странку и потппре дуварат – са че пуштимо корење док дојде ониja главурдан.“ А Јулиус, с подигнуту јаку на сакото, чапкаше по баричћете на ситнијат дъж и појеше: ,, Avanti poppoli...
е
Пошъл едно јутро Јулиус, от милос' наречен Јулча, да се распраа нешто по општину, а това значи дека он не зна'е (бъш) к'во сака,ама зна'е к'во нече; он нече теквија... A ОНИ, општинарете, нече да си абе времето с оваквија... или им нече душа работу,...на съшто му излази. Hа крај све бива на „трла баба лан“. И иде он тека а дъждък, ћишица, ръми, тихо пада и... и ка се Jулча изравни с лочкуту ( ама свак' пут, ка ћишица пада, увек, ама и винађи, има лочће!) извучаше една кола, бунуше с предното десно, и задното десно, колело у лочкуту и(това је сигурно кико „амин“ у цркву) окупаше Јулчу убаво, ама, баш убаво натопише Јулиуса! Наравски, дека Јулиус стану к'о поћисал, ама и колата стануше, наравски, и она поћисла, че нали, ћишица пада и дъждък ръми. „Фин некој човек – помисли си Јулиус- са че ми се извини; варкал... не видел... опрости, брате ! А ја че кажем: добре, става... нема лоше; све арно и убаво!“- Тека мислеше Јулиус... ама, к'во стану? Стану това, дека се, из прозорацат, па левијат, па спуштенијат,наравски, показа глава... една главурда... главурдата на Митка комшијуту, („Билмезат“, га окаше башта му, кој' беше фин, на трезно, човек; само че ретко беше трезан) с разчепена уста из која ровну гласина: „ Дека си, бе, Јулчо – Булчо, што не гледаш куде одиш? У-у-ха-ха-ха...“- и ка виде дека се Јулиус наводи за камик даде гас и побеже, Билмезат му с билмези, док по њега тропаше искъртеното от путат паве с које га беше замерил Јулиус. Ама, толко б'рз па не беше, павето га стиже, стрoши левијат мигач и паде у рекуту. „ Аlea jacta est“-и погодила јест!- окну Јулиус и доволно пљесну с руће. Билмезат прикочи малко ама не смеја да стане и да се раасправља: Јулиус беше незгодан ка се расърди, а и купат павета с остри рубове му беше наруку, па претпочете да се измете. „Sic tranzit gloria mundi“ – кудеод стигнеш билмези удри! - рече Јулиус и тури руће у џепове, протресе се ко мокро куче и си натрже си панталонете.После, гордо испрсен и с цезарсћи дигнуту ћиверицу одмаршира с бодре крачће по пропадлите тротоари къмто кметството. У кметството имаш ге портирница, пред њу дреждеоше два човека,тзв. странке, а у портирницуту едън глават портиер, а у главуту.... абе... чис' непотизам... а Јулиус знаеше туја работу и за това пита: ,, Има ли га чича ти?“ „Кметат је тука – рече некико гордо портиерат – а кој га тражи?“ ,, Ја га тражим – испрси се Јулиус – ја, лично!“ ,, А типа, кој си?“ - гракну главатијат. ,, Јулиус па Цезар бе, мајна, кво си зинул? А'де, маршон... кажи на чичка да се измита; готово је с ,,Танго корупти, дърпим парете и после… швупти!“ Мърдај, што че останеш без работу, аре, хуш, хуш... процеди Јулиус зло кроз зуби, некико зло и страшно строго- Кажи му дека је Јулиус минул рекуту! Са дооди онова, убавото: Vieni, vidi, vici... a за вас че буде vieni у три лепе... аха-ха... Са че буде ,,vae vincit.“ Нарогушенијат Јулиус поче да бърка у вътршнијат џеп за носну крпу, а уплашенијат портиер стругну уз басамаците нагоре, да ока чичка. ,, Те колко им требе – рече си Јулиус- гузън негоњен бега... нали имају много прескакала... Ама,ка нема кој да окне. А ја сам...да га таковате...Цезар без легије и кохорте. А и кохонесите ми несу баш... Ама, ко је рекъл овија:,, Ја не съм тија, ама по мене че дојде онија и че опра'и работу!“ – мрмљеше си Јулча у брадуту док отвънка затвараше вратата на кметството . ,,Ама, кво беше това?“ - пита левата, деснуту странку. ,, Гладна кокошка просо съњује - отговори десната на левуту тзв. Странку и потппре дуварат – са че пуштимо корење док дојде ониja главурдан.“ А Јулиус, с подигнуту јаку на сакото, чапкаше по баричћете на ситнијат дъж и појеше: ,, Avanti poppoli...
е
Lord- taze član
- Broj poruka : 35
Points : 62
Datum upisa : 25.07.2011
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
17th Mart 2022, 9:32 pm od valli
» Сръбски учебници са пълни с пропаганда
8th Mart 2021, 9:18 am od Iskrica
» Български език в Босна 1609г СИМЕОН ЛЕХАЦИ
26th Januar 2021, 12:25 am od lubitel
» Северозападен романь
12th Juli 2019, 5:43 pm od valli
» Двама просветители и учители създават „Върви, народе възродени”
2nd Juni 2019, 8:50 am od Iskrica
» Eeeeeee
14th Maj 2019, 9:59 am od lukavica
» Вучич: Задминахме България, ще изпреварим всички на Балканите. А дано ама надали
23rd Juli 2018, 1:53 pm od valli
» Kvalitet obrazovanja
19th Juli 2018, 7:08 pm od lukavica
» Čistoća prirode
21st Juni 2018, 11:52 am od lukavica